Istorija, tradicija, običaji – SELO REPIŠTE
Selo Repište je razbijenog tipa. Kuće su rasturene i iz njega se neprimetno prelazi u okolna sela. Sve kuće pojedinih rodova nisu u istoj mahali.
U turskim popisima iz 17. veka pominje se kao veliko dervensko selo (91 – 120 hrišćanskih porodica). Srednjovekovno selo je raseljeno, verovatno, u vreme austro – turskih ratova (krajem 17. i početkom 18. veka). Obnovljeno je u drugoj polovini 18. veka doseljavanjem stanovništva iz Poljanice i dr. Sadašnje naselje osnovano je na mestu sa značajnim tragovima ranije srpske naseljenosti (ostaci manastira Sv. Ilije, na čijim zidovima postoje delovi fresaka, stari grobovi, zemljani ćunkovi manastirskog vodovoda i dr.). Posle oslobođenja od Turaka ima 65 kuća i 497 žitelja (1879). Stanovništvo je srpsko (slavi Sv. Vračeve, Sv. arhangela Mihiala i Sv. Nikolu zimskog).
U severozapadnom delu Repišta, gde je zemljište zaravnjeno i visoko oko 700m, postoji mesto Manastir. Tu se poznaju ruševine starog manastira Sveti Nikola koji je nekad bio bogat manastir , u kom je, po priči, živelo 70 kaluđera. Ispod manastira je mesto Pašina Luka. Na tom mestu ustavio se nekad nekakav paša s vojskom, ne znajući da tu blizu ima manastir. Kaluđeri noću, iznenada, udare na vojsku, razbiju je i rasteraju. Ostane samo jedan mladić. On je čuo, kako su kaluđeri, posle seče, govorili: „Neka zna Turčin kako seče crnogaća kaluđer“ Čuvši to, mladić ubode sebe trnom, i te reči zapiše na noktu od palca. Iza toga nekako umakne, i javi se Turcima za pogibiju ove vojske. Turci dođu s velikom silom, te manastir poharaju i spale a kaluđere sve iseku. Posle te paljevine taj manastir nije obnavljan.
U narodu se govori da je jdnom je oko manastira bio sabor. Tom prilikom na mestu sabora iz kljuna orla ispalo je parče turskog fesa. Ovo je bio nepovoljan znak. Stanovnici „su izgubili volju da žive ovde“. Spustili su se do Južne Morave „i ispobegli bez ikakvu borbu“. Ovo se svakako ne može objasniti drukčije ako se ne dovede u vezu sa austro-turskim ratovanjem krajem XVII i u prvoj polovini XVIII veka.
Današnje Repište osnovali su doseljeni srpski stanovnici to u drugoj polovini XVIII veka. Elektrificirano je u posleratnom periodu, i vodom se snabdeva preko lokalnih vodovoda (kaptirani izvori). U prošlosti je poznato po izradi „ostrila za kosu“ (bruseva) i „crepuljarima“ (crepuljarski zanat iščezao). Ima četvororazrednu OŠ. Seoska slava je Đurđevdan. Na dan seoske slave ranijih godina priređivan je sabor i narodni običaj „Kraljice“, kada su 10 – 15 grupa devojaka (7 – 8 u grupi) za udaju, obučenih u narodnu nošnju, sa barjacima polazile iz pojednih mahala, da bi se potom okupile na Trapu, gde je njihovom igrom počinjao sabor i narodno veselje. Održava se kod krsta na mestu Trap blizu škole. Bugarski okupatori 23. III. 1943. g. spalili su u Repištu veliki broj kuća i privrednih zgrada. Tada su oni iz ovog sela na mestu Jelova Glava streljali 18 muškaraca.