Religija kod Roma

Da Romi nemaju sopstvene vere, je samo jedna od stereotipnih činjenica. Romi imaju svoju veru, koja je pre svega u korenima paganska, a po podelama kreće se od hinduizma, budizma, muslimanstva, hrišćanstva, … i daje jedno obeležje samo ovom narodu kroz svoje seobe i istoriju. Jedna srpska narodna poslovica prikazuje kakva je vera kod Roma: “Kakve si vere, more“?- pitali Roma. On odgovori: „Kakve hoćeš, gospodaru!.“ . Oni svoju glavnu veru, koja je mešavina Islama i Hrišćanstva na bazi paganstva, održavaju kalemeći na nju izvesne verske norme drugih konfesija. Sve te elemente oni čvrsto čuvaju i neguju u svojoj veri , ali u biti zadržavaju svoje specifične običaje.. Stari niški Romi su u vreme turskog popisa 1498. godine bili pravoslavni hrišćani . Za vreme Turaka došlo je do islamizacije stanovništva , i nakon odlaska Turaka, zadržali muslimanska imena i deo muslimanskih običaja. Najduže su zadržali muslimanske običaje koji se odnose na sahranu (parunipe) .

Širom sveta pravoslavni Romi danas slave zaštitnicu svoje dece, isceliteljku Bibiju, koju zovu i Bibijaku ili tetka Bibija. Praznik se slavi četiri nedelje pre Velikog petka i određuje se prema Uskrsu, na dan kada je Adam učinio greh i ubrao plod sa drveta saznanja dobra i zla.

Najvažniji su praznici Đurđevdan/Erdelezi, Vasilica i Bibija. Najverovatnije je do stapanja jevrejskohrišćanskog obožavanja starozavetnog proroka Elije i hrišćanskog obožavanja Svetog Đorđa došlo veoma rano u jedan nadreligijski prolećni praznik, bez obzira na njihove različite religijske korene. Romi su ovaj praznik preuzeli od drugih naroda, prilagodivši pritom praznične ceremonije svojim verovanjima. To je prolećni praznik koji traje nekoliko dana i označava početak leta i navodno donosi sreću i blagostanje. U svim slavljima cveće, sveže ubrane grančice i ,,sveta vodica’’ predstavljaju simbole života i proleća. Vasilicu, svoj najveći praznik, Romi objašnjavaju na različite načine, a u njenom proslavljanju uočljivi su kompleksni slojevi brojnih kultura. Vasilica se sastoji iz dvaju segmenata. Prvi segment je priprema, doček i proslavljanje Vasilice i on je kalendarski čvrsto strukturiran od 12. do 17. januara, s tim što se 14. januar označava kao Vasilica, a drugi segment – ispraćanje guske – svako domaćinstvo proslavlja u dan koji izabere. Takođe, Romi za ovaj praznik koriste dva naziva: Vasilica i Vasuljica.