HANINFO – Uticaj čoveka na prirodu

Biosferu ili životnu sredinu na planeti Zemlji savremen čovek ugrožava onoliko koliko ona preti da ugrozi njegov sopstveni opstanak. Zagađivanjem vode,vazduha i zemljišta,pa samim tim i hrane poprima dramtične posledice,ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou.
Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode su:
-Zagađivanje atmosfere koje dovodi do promene klime,podizanja svetskog nivoa mora i oštećenja ozonskog omotača,
-Zagađivanje kopnenih voda i svetskog mora,
-Zagađivanje zemljišta,
-Uništavanje prirodnih ekosistema,
-Uništavanje pojedinačnih vrsta.
Posledice pomenutih oblika ugrožavanja još su veće kada se njihovi negativni uticaji saberu.Promene koje su prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i oporavi. Opustošeni i erodirani tereni nastali prekomernim uništavanjem šuma i stočarenjem,ogromne površine poljoprivrednog zemljišta,različita industrijska postrojenja i deponije danas karakterišu izgled biosfere.
Više nego ikada ranije, budućnost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose između organizama i okoline. Ljudska vrsta intenzivno menja životnu sredinu, ipak ona u potpunosti ne razume efekte tih promena. Na primer, ljudske aktivnosti su povećale količinu azota koja cirkuliše kroz biosferu, promenile sastav zemljišta, povećale koncentraciju CO2. Nekad je čovek živeo u skladu s prirodom; vrlo skromno je iskorišćavao prirodne resurse i nije bitno, niti u širim razmerama remetio prirodnu ravnotežu. Živeći u malenim naseljima oko plodnih predela, problem svoje egzistencije rešavao je baveći se lovom, a kasnije i zemljoradnjom. Kada je počeo obrađivati metale i kada je došlo do procvata zanatstva, pojedine skupine ljudi počele su se kretati tragajući za rudama, koje su koristili. Tako je čovjek počeo preseljavati i u područja klimatski manje povoljna za život i poljoprivredu, pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. Zahvaljujući zanatstvu, izumeo je nova, bolja oruđa, odeću i skloništa, počeo je krčiti i paliti šume, veštački stvarajući obradivo zemljište. Naselja su postajala sve veća, nastaju nova zanimanja, organizuje se trgovina, rađa se civilizacija. Broj ljudi se uvećava. Zahvati na prirodnoj okolini bivaju sve veći: grade se vodovodi, rudnici, putevi, luke… Tehnologija doživljava procvat, nauka i zdravstvena zaštita postepeno se razvijaju, pa ljudski vek postaje duži i, uopšte kvalitet života se povećava. No taj progresivan razvoj praćen je , nažalost , promenom životnih uslova na takav način koji će današnjem čovečanstvu prouzrokovati brojne i dalekosežne probleme. Posebno velike negativne uticaje na stanje životne sredine imaju pogoni teške industrije (železare, livnice, koksare), hemijska industrija i druge industrijske grane koje se često nazivaju prljavom industrijom. Na kvalitet životne sredine značajno utiče i proizvodnja i potrošnja različitih energetskih sirovina od kojih najveći značaj ima ugalj.

Zagađivanje vode
Direktno zagađivanje vode vrši se izbacivanjem štetnih otpadaka u njih, bilo fabričkih otpadnih voda i materijala koji obiluju velikim koncentracijama kiselina, bazičnih jedinjenja i drugih za život otrovnih materija, ili priključivanjem kanalizacijskih odvoda direktno na vodenu površinu (more, reke, jezera) Posledice su pomori riba u rekama, cvetanje mora i dr.
Zagađenje vazduha
Direktno zagađivanje vazduha vrši se i snažnom motorizacijom. Automobili omogućavaju veću pokretljivost ali za uzvrat traže izuzetno mnogo kiseonika (za sagorevanje u motoru) a vraćaju ugljen-dioksid i ugljenmonoksid. Čovek kao konzument duvana, takođe zagađuje vazduh svog stanovanja.
Zagađivanje zemlje
Zagađivanje zemlje direktno se vrši narušavanjem njene prirodne celovitosti i povezanosti skidanjem njenih površinskih slojeva (površinski kopovi uglja, boksita, kamenolomi i sl.) kao i oštećivanjem florističkog sastava (seča šuma, uništavenjem rasta i dr.) te ratnim dejstvima (oklopno transportna sredstva pri kretanju, artiljerijska dejstva, avio dejstva i sl.). Drugi način direktnog zagađivanja jeste odlaganje štetnih materija kao nusprodukata industrije ili otpadaka urbane sredine (jalovine i šljaka, bojni otrovi i radioaktivni otpad, smetljište, „groblja“ automobila, neeksplodirana eksplozivna sredstva i dr.) Direktno zagađivanje zemljišta vrši se i njegovim prekrivanjem betonskim pistama, industrijskim celinama i dr. (aerodromske piste, luke, asfaltne trake, industrijska postrojenja i sl.)

Borba za očuvanje prirode
Danas je svetsko mnjenje svesno činjenice da savremena civilizacija predstavlja pretnju biološkoj ravnoteži naše prirodne sredine i da njen dalji razvoj, ako pažljivo ne bude vođen i usmeravan, preti ne samo biljnom i životinjskom svetu nego i rekama, morima i okeanima. Zemlja će postati pusta, a vazduh nepogodan za disanje. Da bi se sadašnje stanje popravilo, da bi se sprečile nepopravljive greške koje ugrožavaju i sam opstanak čoveka, apsolutno je potrebno da se svi pridržavamo pravila ponašanja, koje nameće sadašnja situacija. Čuvanje čovekove sredine traži mudrost i dalekovidost svih nas, spremnost da vlastite interese podredimo opštem blagostanju čovečanstva, međunarodnoj solidarnosti i, što je posebno važno, zajedničkoj akciji u kojoj ćemo svi učestvovati.
Da bi se reči pretvorile u delo, neophodno je da se novi tehnološki procesi usmeravaju ka traženju efikasnijih načina za borbu protiv zagađivanja i za obnovu čovekove sredine. Ovakvi novi tehnološki postupci treba da omoguće:
-uklanjanje sumpora iz tekućih goriva i dima; sprečavanje čađi iz dimnjaka;
-takvu konstrukciju automobilskih motora koji neće zagađivati vazduh;
-konstrukciju tihih mlaznih aviona i podzemnih železnica;
-prečišćavanje i ponovno korišćenje hemijskih otpadaka i toplotne energije iz fabrika i energetskih objekata;
-proizvodnju veštačkih đubriva iz gradskih otpadnih materijala;
-korišćenje otpadnih automobila kao izvora upotrebljivog gvožđa;
-proizvodnju deterdženata bez fosfora i nitrata, koji stvaraju alge;
-suzbijanje poljoprivrednih štetočina biološkim i ostalim sredstvima koja ne sadrže netopljive organohlorne materije, a koje izazivaju ekološke poremećaje.
Veliki broj tehnoloških pronalazaka dobijenih na osnovu ovakvih istraživanja u praksi se već koristi. Drugi se nalaze u završnoj fazi ispitivanja. Ali, ako se koncentrišu nastojanja brojnih istraživača u većem broju zemalja, to će sigurno dovesti do pozitivnih rezultata.
Uticaj vaspitnih mera na ljude
Današnji odnos većine ljudi prema zabrinjavajućim pojavama sve većeg zagađivanja čovekove životne sredine ne može da nas zadovolji. U borbi koja predstoji protiv ugrožavanja čovekovog opstanka najvažnije je pomenuti ponašanje i odnos čoveka kao živog i svesnog bića prema sredini u kojoj živi. Potrebno je vaspitavanje i obrazovanje celokupnog stanovništva, kao i shvatanje značaja o veličini rastuće opasnosti.
Različiti oblici povezanosti sa životnom sredinom moraju da razvijaju estetska i moralna osećanja mladih, da doživljavanje prirodnih lepota oplemenjuje njihove misli i ponašanje. Sposobnost da se uoče i dožive prirodne pojave, lepote oblika i boja, zvuci i miris, razvija kod mladih ljudi posebna osećanja i pruža velike mogućnosti za zaštitu životne sredine uopšte. Omladini treba objasniti da izvorna, nedegradirana i dobro očuvana prirodna sredina ima značaj ne samo za fizičko nego i za psihičko stanje ljudi, posebno onih koji žive u gradovima i industrijskim sredinama. Život čoveka u savremenoj urbanizovanoj sredini, uz sve odgovarajuće udobnosti koje pruža, praćen je smanjenjem fizičke aktivnosti bukom, pojačanim vibracijama, zagađenom atmosferom, monotonijom gradske sredine koja je u velikom stepenu izolovana od izvorne prirode. Ovakvi uslovi izazivaju i pojačavaju težnju gradskog čoveka za doživljavanjem izvorne prirodne sredine. Zato je neophodno razvijati i zadovoljavati potrebu za što češćim i prisnijim kontaktom sa očuvanom prirodom i ne treba dozvoliti otuđivanje omladine od prirode. To je svakako veoma važno kako za moralno i estetsko tako i za zdravstveno vaspitanje i neophodnu psihofizičku reakciju omladine i odraslih ljudi.
Svakome bi trebalo da bude na umu misao da štiti prirodu znači i štititi sebe. Kad to budemo postigli, sačuvaćemo reke i mora, gradove i izletišta, šume i jezera, ptice i ribe, sačuvaćemo u prvom redu svoje zdravlje.